Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
(2. dio)
5. -- U latinici nije dopušteno znak za prenošenje stavljati između
dva znaka kojima se piše jedan glas, nego se rastavlja: sa-njati,
po-lje, ho-dža (a ne san-jati, pol-je, hod-ža).
6. -- Ni u stranim se r{ij}ečima kada se pišu izvorno znak za
rastavljanje ne stavlja između slovnih znakova kojima se piše jedan
glas, nego se one rastavljaju na ovaj način: Goe-the, War-szawa,
Bau-delai-re, Ko-chanowski, Wa-shington.
7. -- Kada se u složenim r{ij}ečima na sastavnim d{ij}elovima koji se
lako raspoznaju nađu dva suglasnika jedan na kraju prvog a drugi na
početku drugog d{ij}ela složenice, rastavni znak se stavlja između
njih: ras-poznati, raz-rez, iz-voditi, iz-vor, pod-metnuti itd.
Ali ako se granica između sastavnih d{ij}elova složenica ne
raspoznaje, onda se i one rastavljaju kao proste r{ij}eči:
ra-zum{j}eti, o-bući, o-teti, u-zeti.
B{el|ilj}eška. -- Ako treba rastavljati polusloženice na onom m{j}estu
Gd{j}e su spojene crticom, crtica se stavlja i na kraju prvog i na
početku idućeg reda:
Bilo- Šar- Smail- Ivanić-
-gora -planina -aga -Grad.
III PISANJE VELIKIH SLOVA
I
8. -- a) Velikim početnim slovom pišu se lična imena i prezimena,
kao i atributi i nadimci koji ulaze u sastav tih imena ili koji se
m{j}esto njih upotrebljavaju:
Marko, Ivan, Stana, Jelica, Petrović, Vuk Stefanović Karadžić,
Ljudevit Gaj, Đura Jakšić, Silvije Strahimir Kranjčević,
Vatroslav Jagić, Nikola Tesla, Jovan Cvijić, Antun Gustav Matoš,
Ljudevit Posavski, Dušan Silni, Petar Veliki, Hajduk Veljko, Josip
Broz Tito, Jovan Jovanović Zmaj, Franjo Ogulinac Seljo, Zmaj
Ognjeni Vuk, Hadži Đera, Plinije Mlađi, Dumas Otac, Stari, Seljo,
Zmaj.
b) Pravi atributi uz vlastita imena i prezimena, tj. prid{j}evi koji
se upotrebljavaju za bliže određivanje i imenice koje znače titulu,
zvanje, zanimanje ili vrstu pišu se malim slovom:
Crnković mlađi, Marković otac, hadži Toma, Smail-aga Čengić,
Omer-paša Latas, majstor Adam, major Antić, knez Danilo, kralj
Tomislav, pop Mata, selo Bistrica.
c) Nazivi pojedinih izuma dobiveni prema imenima onih što su ih
izumili nisu više vlastite, već zajedničke imenice, pa se ne pišu
velikim, već malim početnim slovima:
volt (m{j}era): Volta (ime), rendgen (sprava): Rendgen (ime),
amper (m{j}era): Amper (ime), škoda (top): Škoda (ime).
9. -- a) Imena bogova mnogobožačkih v{j}era vlastite su imenice i
zato se, dakako, pišu velikim početnim slovom:
Posejdon, Jupiter, Mars, Perun, Vesna, Apolon, Dijana
b) Imenice bog, boginja i božica, alah i jehova, kao zajedničke,
pišu se malim slovima. Jedino kada se neka od njih upotr{ij}ebi za
označavanje određenog lica, piše se velikim početnim slovom, kao u
prim{j}eru: Reče Bogu Mihail arhangel.
10. -- a) Velikim početnim slovom pišu se i posebna imena pojedinih
životinja, građevina i predmeta:
Brundo (medv{j}ed), Ždralin, Šarac i Jabučilo (konji),
Hektor (pas), Jablan (bik), Lastavica (čamac), Galeb (lađa),
Beogradska tvrđava, Savski most, Vakufski neboder, Omladinska
pruga, Sahat-kula u Sarajevu.
b) Imena pak koja se daju životinjama prema boji ili nekoj drugoj
osobini nisu vlastite imenice, već zajedničke. A takvi su i nazivi
koji se ne odnose na jedan određeni, već na bilo koji objekat, pa se
svi oni pišu malim slovima: vranac, mrkalj, sivonja, šarov, blekna,
most na Kupi (ma koji), u svakom njihovom gradu postoji sahat-kula.
c) Malim slovima se, dakako, pišu i sva ostala zajednička imena
životinja, bilja i l{ij}ekova: vuk, konj, krava, pas, ovca, bukva,
hrast, jabuka, breskva, ljubičica, ivančica, l{ij}epa kata, aspirin,
aspihin, kinin, penicilin. Ipak je uobičajeno da se prva r{ij}eč
njihovih latinskih naziva, koji se često upotrebljavaju u nauci,
piše velikim slovom: Lupus (vuk), Felis leo (lav), Pirus malus
(jabuka), Homo sapiens, Viola odorata (ljubičica).
11. -- a) Velikim početnim slovom pišu se imena pripadnika pojedinih
naroda, državljana pojedinih zemalja i stanovnika m{j}esta i pojedinih
pokrajina, kako u jednini tako i u množini:
Srbin (i Srbi), Hrvat (i Hrvati), Rus, Francuz, Čehinja, Turčin,
Jugoslaven i Jugosloven, Brazilijanka, Belgijanac, Zagrepčanka,
Beograđanin, Sarajlija, Karlovčanin, Prizrenka, Prištevac,
Kruševljanka, Osječanin, Splićanka, Novosađanin, Istranin,
Mačvanin, Dalmatinka, Vojvođanin, Kosovac, Kosovka itd.
b) Ali se poneki put te imenice upotrebljavaju i za označavanje nekih
predmeta, životinja ili čega sličnog, i one se tada pišu malim
slovima: francuz (ključ), švaba (insekat), turopoljac (pasmina
svinja), simentalka (krava), pešterka (ovca).
|
|