Glavna strana
Tekstovi
Uslovi kori"stenja
Privatnost
Kontakt informacija
Google

Korisni linkovi
Link prema nama

          Latinica     IPP     KASC  
Pregled Sled Poslednji

PG 1245 P7x 1964

Pravopis Srpskohrvatskog Jezika

Školsko izdanje

treće izdanje

Matica Srpska Matica Hrvatska

1964

Pravopisna komisija: Dr Radomir Aleksić, Dr. Aleksandar Belić, Miloš Hadžić, Dr Josip Hamm, Dr Mate Hraste, Dr Ljudevit Jonke, Radovan Lalić, Slavko Pavešić, Pavle Rogić, Dr Mihailo Stevanović, Dr Jovan Vuković

Prema zaključcima pravopisne komisije priredili: Dr Ljudevit Jonke i Dr Mihailo Stevanović

------------------------------------------------------------------------

PRAVOPISNA PRAVILA ~~~~~~~~~~~~~~~~~~

I PISMA SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA

1. -- U srpskohrvatskom jeziku pišemo:

a) latinicom:

a A, b B, c C, č Č, ć Ć, d D, dž Dž, đ Đ, e E, f F, g G, h H, i I, j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S, š Š, t T, u U, v V, z Z, ž Ž,

-- i

b) ćirilicom:

a A, b B, v V, g G, d D, đ Đ, e E, ž Ž, z Z, i I, j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj, o O, p P, r R, s S, t T, ć Ć, u U, f F, h H, c C, č Č, dž Dž, š Š.

Oba ova pisma imaju po 30 slova, od kojih svako označava po jedan glas. Jedino se slovom r, i u latinici i u ćirilici, piše glas r ne samo kad je suglasnik već i kad je samoglasnik, u svim položajima gd{j}e ima vr{ij}ednost samoglasnika:

a) u sredini r{ij}eči između suglasnika (brzo, brz, drvo, krv, Hrvat, Srbin, trn); b) u početku r{ij}eči ispred suglasnika (rđa, rvati se, rt, rzati); c) na kraju r{ij}eči iza suglasnika (zatr, otr, satr); d) ispred samoglasnika o koje je postalo od l (groce, opro, otro, prostro, umro); e) iza samoglasnika koji se nalazi na kraju prvog d{ij}ela složene r{ij}eči kad drugi njen d{e|i}o počinje glasom r iza koga dolazi suglasnik (zarđati, porvati se, suržica).

2. -- U ćirilici se svaki glas piše po jednim znakom. U latinici se takođe po jednim znakom pišu svi glasovi osim dž, lj, nj, koji se b{el|ilj}eže sa dva znaka: ljudi, njiva, srdžba.

Od r{ij}eči u kojima se u latinici slova dž, lj i nj čitaju kao jedan glas treba razlikovati slučajeve gd{j}e se tim slovima označavaju skupovi od po dva glasa; npr. nad\živ{j}eti, pod\žeći, in\jekcija, kon\jugacija.

3. -- U srpskohrvatskom književnom jeziku i skupovi glasova se u pojedinim r{ij}ečima pišu onako kako se izgovaraju: potpetica, napretka, svadba, iščeznuti. I to naš pravopis čini fonetskim. Ali se, u dodiru dv{e|i}ju sus{j}ednih r{ij}eči, svi glasovi pišu onako kako se izgovaraju kada se svaka r{ij}eč posebno upotr{ij}ebi: pod petom, pred kućom, s njim, bez njih, a ne: pot petom, pret kućom itd.). Gd{j}ekad, iz određenih razloga, i u zasebnim r{ij}ečima odstupamo od pisanja prema izgovoru. Svi će takvi slučajevi ovd{j}e biti posebno objašnjeni.

II RASTAVLJANJE R{IJ}EČI NA KRAJU REDA

4. -- Kada u pisanju (ili pri štampanju) c{ij}ela r{ij}eč ne može stati u redu u kome je započeta, onda se jedan njezin d{e|i}o prenosi u sl{ij}edeći red, a na m{j}estu gd{j}e se r{ij}eč prelama piše se crtica (-). Pri tome treba imati na umu:

a) Znak za rastavljanje r{ij}eči na kraju reda stavlja se između samoglasnika (kada se više njih nađe jedan do drugog) ili iza samoglasnika a ispred suglasnika: d{e|i}-onica ili d{e|i}o-nica, moli-oci ili molio-ci, ja-ukati ili jau-kati, li-va-da, ma-li-na, v{j}e-tar, či-ta-ti, dr-ža-ti.

b) Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi; nema potrebe rastavljati r{ij}eči: da-o, ka-o, izgor{e|i}-o. Pogotovo nije dopušteno prenositi ni pojedine suglasnike ni skupove suglasnika; ne može se rastavljati npr.: dužnos-t, ili dužno-st, priš-t, perfek-t ili perfe-kt.

c) Ako se u sredini r{ij}eči nalaze suglasnički skupovi, u pisanju se znak za prenošenje može slobodno stavljati ili ispred c{ij}elog suglasničkog skupa ili između pojedinih suglasnika: ze-mlja ili zem-lja, sta-klo ili stak-lo, pti-čji ili ptič-ji, se-stra ili ses-tra ili sest-ra, va-tra ili vat-ra, kompa-ktno ili kompak-tno ili kompakt-no.

Ipak se ne preporučuje da se i suglasnički skupovi koji su teški za izgovor c{ij}eli prenose na početak novog reda, nego je bolje rastavljati: bor-ba, tram-vaj, brat-stvo, škol-ski, ljud-ski, srod-stvo.