|
|
|
Up
Naziv: Mizerija
Autor: Oliver Dragojević
I bez zlata i bez luši
sva su blaga ti u duši
kad ogrije te jubav
puno sunca i topline
pa se srce nebu vine
u ditinjstvu bez suza
Malo šoldi, puno vire
u toj jubavi bez mire
i vagun dobre voje
u kantunu puno mista
misal je ka ar'ja čista
pa pišen pisme svoje
Mizerija, mizerija, mizerija, mizerija
miruj, miruj, pismo moja
ti jedina znaš
di sam ostavija dušu
Miruj, miruj, pismo moja
jer kasno je sad
ladni vitri već pušu
mizerija, mizerija,
tek pusta mizerija
Kad bi partile ferate
strepija san stari za te
a briga se ne gasi
zgrbjena si majko stala
bjankariju tuju prala
pobilile ti vlasi
Jedna pisma iz đardina
smantala je vašeg sina
dok cili vik je slidi
zlatnin nožen posrid srca
probola ga, neka grca
nek cili sug iscidi
|
|
|