|
|
|
Up
Naziv: Mizerija
Autor: Oliver Dragojevic
I bez zlata i bez lusi
sva su blaga ti u dusi
kad ogrije te jubav
puno sunca i topline
pa se srce nebu vine
u ditinjstvu bez suza
Malo soldi, puno vire
u toj jubavi bez mire
i vagun dobre voje
u kantunu puno mista
misal je ka ar'ja cista
pa pisen pisme svoje
Mizerija, mizerija, mizerija, mizerija
miruj, miruj, pismo moja
ti jedina znas
di sam ostavija dusu
Miruj, miruj, pismo moja
jer kasno je sad
ladni vitri vec pusu
mizerija, mizerija,
tek pusta mizerija
Kad bi partile ferate
strepija san stari za te
a briga se ne gasi
zgrbjena si majko stala
bjankariju tuju prala
pobilile ti vlasi
Jedna pisma iz djardina
smantala je vaseg sina
dok cili vik je slidi
zlatnin nozen posrid srca
probola ga, neka grca
nek cili sug iscidi
|
|
|